О књизи: 2019 / „Ставропољ је већ славио Божић и сада је чекао долазак нове 1909. године. Мештани још нису уморни од празника. Данима су обилазили Божићни вашар, продавнице и продавнице на Николајевском проспекту, где су куповали све врсте производа, а посебно не заборављајући одојке, без којих је вече 31. децембра, звано Васиљев (у част Светог Василија Кесаријског) ни вече. Чинило се да се благостање неће појавити у кући у Новој години ако власник не постави богату трпезу и не почасти све рођаке и пријатеље који су дошли у посету. Није ни чудо што су људи рекли: „Сачувајте свињу и вргањ за Васиљевско вече. Још једна веома уочљива карактеристика Василијевог дана била је прорицање судбине. Људи су говорили да ће се остварити све што је предвиђено за 31. децембар увече. И водили су рачуна о времену. Није случајно што су локалне старешине поучавале: „ако на Василија дува ветар с југа, година ће бити богата; са истока - имаћете среће са жетвом воћа, поврћа и бобица; од запада ће бити мреже пуне рибе и крчаге пуне млека.” „Биће мећава – корпе пуне орашастих плодова“, „ако је топло и без снега, то ће довести до пропадања усева и болести“, а северни ветар ће довести до невоља, пустошења и глади. А стара чаробница Кулешиха, која се још сећала времена када су се козаци борили са горштацима на зидинама тврђаве, а сам град се састојао од козачког села и десетак улица, рекла је деци да „вештице краду месец дана од Василија, да не би осветљавао њихове ноћне шетње нечистим духовима." Послушали су је, озбиљно се прекрстили и отишли ​​не осврћући се, сумњајући да она сама ноћу лети на метли…»